A 3 ) ΝΕ;

A 6 ) ΗΚ;

A 10 ) ΜΟ, ΟΣ;

A 13 ) ΤΗΣ;

A 14 ) ΝΕ;

B 2 ) ΗΝ (bis), ΜΕ;

B 3 ) ΜΕ, ΟΥΣ, ΝΤ;

B 4 ) ΜΕ;

B 5 ) ΝΜΕ, ΗΚ;

B 6 ) ΤΕ;

C 3 ) ΝΕ, ΗΝ, ΜΕ, ΝΗΝ;

C 4 ) ΠΗ;

B3 ) δῦ κράντας Kalpakovska, Jandreska

B4 ) ---- ομενον Kalpakovska, Jandreska

B5 ) [ἴ]διον Kalpakovska, Jandreska

B6 ) ..... μακρὸν Kalpakovska, Jandreska

C1 ) ἔδοκεν Kalpakovska, Jandreska

C2 ) εἴδοι Kalpakovska, Jandreska

C3 ) στ’ ἔξουσιν Kalpakovska, Jandreska

C4 ) ἀπήδοθα Kalpakovska, Jandreska

Редови 5–7: У Горњој Македонији у римском периоду било је уобичајено организовање мањих насеља или села у једну заједницу (κοινόν, ἔθνος) око неког централног урбаног језгра. Ова структура је позната код Линкестâ, Орестâ и Елимиотâ, који су припадали територијама које се у историјским изворима описују као „слободне“, а чије постојање потврђују натписи. Натписи такође потврђују да су исти тип организације имали Дериоп и Стибера, док сличан је случај и са Дасарећанима и градом Лихнидом.Редови 8–9, 11–12: Поред овог натписа пронађена је још једна база за статуу, посвећена Инстеији Никополис, мајци Инстеија Александра, која је, према одлуци већа неокорaта Септимијa Аурелијa Стибера (Septimia Aurelia Stuberra) и скупштине Дериопа, постављена у граду као знак поштовања према њеној врлини. Породица Инстеија из Стибере нам је позната и из спискова ефеба из 87/8, 116/7. и 121/2. године н. е., који су постављени у гимназијуму. Чланови породице су наведени не само као ефеби, већ је један обављао функцију гимназијарха, а други био вођа ефеба; поред тога, познат је и свештеник Херакла из 247/8. године који припада истој породици (Види ). Породица је готово сигурно добила свој nomen од Марка Инстеија, официра блиског Марку Антонију, који је, по доласку у Македонију након грађанских ратова, на самом почетку формирања провинције, постао покровитељ истакнутих породица у региону, од којих је већина посведочена у Стибери и Бероји.