Српски превод:

Тако би, вероватно, данас гласили медијски наслови. Али ова прича догодила се пре више од 1800 година. Мермерна плоча са натписом на старогрчком, откривена у близини Санданског, сведочи о једном необичном дару. На плочи стоје само три реченице, али у њима се крије читав свет питања. На нека можемо одговорити, а друга — као што то у археологији често бива — остављају нам простора да замишљамо и допунимо их својом маштом.

Ево како гласи натпис:

„На здравље! Због тога што је више пута била почашћена од највишег савета и народа, Флавијана Филократија даровала је, у част свога мужа Јулијана Александра и себе саме, 10.000 атичких драхми за набавку уља, да би сви грађани, странци и робови могли да се мажу за време тродневног фестивала; а остатак, по одлуци највишег савета, да буде расподељен онима који су окончали ефебско образовање. Дар је уписан 241. године Ере Августа (209/210. године п. н. е). Будите срећни!”

кишном априлу 1938. године вода је спрала земљу и открила натпис. На месту где се данас налази улаз у Сандански и Спартаков споменик, осмогодишњи Илијев Димитр приметио је необичан камен. Однео га је у школско двориште, где га је уочио познати бугарски научник, лингвиста и епиграфичар проф. Димитр Дечев. Та мермерна плоча постала је први експонат археолошког музеја у Санданском.

Колико је дар био велик?

У то време просечан надничар зарађивао је једну драхму дневно – довољно за литар вина и килограм меса или за пар чизама. Данашњој вредности, то би било око 80 лева дневно. Ако бисмо преточили Флавијанин дар у савремени новац, он би износио око 800.000 лева – импресивна сума!

Поред тога што је била изузетно дарежљива, Флавијана је била и далековида. Није желела да се новац потроши одмах, већ да служи као вечно добротворно средство – фонд чији се капитал улаже, а расходује се само добит од камате. Са каматном стопом од око 8% годишње, принос би износио 800 драхми – довољно за куповину 2000 литара уља, што би, према прорачунима проф. Дечева, било довољно за једнократно помазивање око 25.000 људи.

Зашто баш уље?

Зашто Флавијана дарује новац за уље, а не за храм или јавну грађевину? У антици су купатила без уља била незамислива. Уље је замењивало и шампон, и балзам, и средство за чишћење коже. Масирање уљем омекшавало је тело и спречавало задржавање прљавштине. Као што смо у социјализму слушали: „прљаво тело – мутан дух“.

Највише уља требали су ефеби – младићи од 18 до 20 година који су пролазили двогодишњу обуку за грађанске и војне дужности. То су биле наде и ослонац заједнице. Ефебске школе постојале су само у значајним, урбанизованим градовима, и зато овај натпис сведочи да је античка Дезудава била важно локално средиште.

Ефеби су се свакодневно бавили спортом и гимнастиком, од јутра до мрака, и зато су трошили огромне количине уља. Набавка уља била је велики стални расход градског буџета, а Флавијанин фонд је те трошкове умањио.

Добротворност која обухвата и робове

Посебно је занимљиво што Флавијана у свом дару изричито укључује и робове – изразито хуман гест. Иако су добротворни фондови у антици помагали сиромашне, ветеране или удовице, робове скоро никада нису обухватали, јер су се они сматрали имовином, попут посуђа или намештаја. Али Флавијана је веровала да су пред боговима сви људи једнаки.

Ко је била Флавијана Филократија?

И само њено име открива много. Почетком III века римско грађанство није било доступно свима – стекли су га само појединци. Грци су имали лично име и очево име, док су римски грађани имали и породично презиме. При стицању грађанства узимало се име владајућег императора или његове фамилије. Тако су Филократови постали Флавији. То значи да њена породица носи римско име још од времена флавијевске династије (69–96. године н. е.) – дакле, Флавијана је била четврта генерација римских грађана. Девојка из угледне куће.

Њено грчко име Филократија значи „она која воли власт“. Могуће је да је припадала локалној градској аристократији.

Она и њен супруг били су, по натпису, „више пута почашћени од савета и народа“, што указује на висок углед. Можда је супруг био магистрат, или богат трговац уљем или вином. Упркос тешкој политичко-економској ситуацији III века, област око Дезудаве остала је релативно стабилна: била је далеко од варварских упада, а локална економија добро развијена. Бање су привлачиле људе, а са њима и трговину. Земља је била плодна за житарице, винову лозу и воће, док су планине биле погодне за овчарство и производњу вуне.

Фестивал у част дародавца

Флавијанин дар био је повод за тродневни празник, можда у част богова лечника Асклепија и Хигије, чији је култ био повезан са изворима у Дезудави. Натпис је био постављен изван градских зидина, на месту где су се одржавали сабори или панађури. Према проф. Дечеву, вероватно је стајао на фасади храма или зграде повезане са култом лечења. Из једног другог натписа знамо да су у граду организоване гладијаторске и ловачке игре – можда је и овај фестивал имао везе са култом римских царева.

Шта нас овај натпис учи?

Натписи у музејима често изгледају суво, лишени приче. Али ова три реда откривају читав свет. Не знамо да ли је Флавијана била лепа, какву је фризуру волела, или да ли је имала деце. Али можемо замислити њену кућу са мозаицима и фрескама, двориште са фонтаном и децу која трчкарају около.

Сигурно знамо да је била племенита, мудра и праведна. Да је образовање сматрала важним. Да је желела уређен, чист и достојанствен град.

Осамнаест векова касније, њен натпис нас подсећа да истинска вредност људског живота није у злату, већ у љубави и бризи за друге.

Будите срећни!