У северном делу древне Македоније, на ушћу реке Црне и Вардара, некада се налазио град Стоби. Римски историчар Тит Ливије већ је помињао Стоби у својим историјским списима као стари град. Захваљујући свом стратешком положају на раскрсници важних трговачких путева, Стоби се развио у значајан економски и културни центар, а током Римског царства имао је статус муниципијума. Међу многим заједницама које су живеле у овом космополитском граду, јеврејска заједница је оставила дубок траг у његовој историји. Археолошки докази о јеврејском присуству у Стобију датирају из 2.–3. века нове ере. Године 1931, током археолошких ископавања, откривен је стуб са 32-редним натписом на грчком језику, који потиче управо из овог периода. Натпис наводи да је Клаудије Тиберије Полихарм испунио свој завет и помогао у изградњи синагоге, што служи као сведочанство о постојању организоване јеврејске заједнице у граду.

Из овог епиграфског споменика — који се сматра једним од најважнијих епиграфских доказа јеврејске дијаспоре у римском свету — сазнајемо о великодушности римског грађанина са латинским именом и презименом и грчким надимком: Тиберије Клаудије Полихарм. Текст гласи:

„... Клаудије Тиберије Полихарм, такође звани Ахириос, отац синагоге у Стобију, који је све своје службе обављао по јудаизму, због завета је дао (део своје) куће за свето место, триклинијум са тетрастоном, од свог новца, не узимајући ништа из светиње (ризнице); сва контрола над свим горњим (делом куће) и власништво биће моје, Клаудија Тиберија Полихарма и мојих наследника доживотно. Ако неко жели да промени нешто против мојих одлука, нека да 250.000 денара патријаршији. Тако сам одлучио, и моји наследници и ја ћемо покрити плочицама горњи (под).“

Натпис се тренутно чува у Народном музеју у Београду (инв. бр. 22–27), и због важности његовог садржаја, током година су га темељно проучавали бројни истраживачи. Синагога у Стобима није била само место богослужења, већ и центар образовања и друштвених активности унутар заједнице. Јеврејска заједница је играла значајну улогу у економском животу Стобија. Као трговци и занатлије, допринели су просперитету града. Пред крај 4. века, синагога је срушена, а на њеном месту је изграђена хришћанска базилика, што указује на промене у верском пејзажу града. Верује се да је јеврејска заједница прогоњена или уништена током боравка цара Теодосија у Стобима 388. године. Упркос нестанку заједнице, њено наслеђе остаје урезано у историју Стобија. Откривени археолошки налази – попут остатака синагоге и натписа – сведоче о присуству и утицају Јевреја у овом древном граду. Данас, ови налази представљају важан део културног и историјског наслеђа Македоније.