2 )
3 )
5 )
6 )
7 )
8 )
9 )
1 )
Marcus у овом натпису није praenomen, већ nomen. Десетине римских епитафа садрже израз a latronibus interfectus („убијен од разбојника“); посебно истакнут пример је AE 1934.209 (Улпијана) a latronibus atrocissima mortem [per]pessus est – „поднео је најстрашнију смрт од разбојника“. Иако је разбојништво било законски кажњавано најтежим казнама (у римско доба правило је било распеће), и власт га је често сузбијала, оно никада није било у потпуности искорењено. Многим посветиоцима било је важно да изричито наведу узрок смрти своје родбине: нпр. CIL 3.3355 (Бригетио) feminae rarissim[ae] ac pudicissimae cuius mortem … contigisse per culpam curantium conq(u)eror, о изузетној и веома честитој жени чија се смрт, како се жали муж, догодила због немара лекара; CIL 3.2399 (Салона) Iul(iae) Restutae infelicissimae interfectae annor(um) X caus(a) ornamentor(um), девојчица од десет година убијена због накита који је носила; CIL 6.19747 (Рим) eripuit me saga manus crudelis, дечака који је, како натпис каже, „отела сурова рука вештице“, жртву црне магије.
K. Patsch, Glas Sarajevo 9, 1899, 723.
K. Patsch, Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Hercegowina 8, 1902, 123.
A. von Premerstein – N. Vulić, Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Institutes in Wien, Beiblatt 3, 1900, 143–145, n. 45, drawing.
A. von Premerstein – N. Vulić, Spomenik 38, 1900, 33–34, n. 45, drawing.
Inscriptiones Latinae Selectae 8504.
Corpus Inscriptionum Latinarum 03, 14587.
AE 1901, 0019.
N. Vulić, Spomenik 98, 1941–1948, 87, n. 186, photo.
ILJug 1343.
IMS 3, 2, 093, photo and drawing.