База статуе у част Аурелија Кратета, Птолемејевог сина

Споменик IDLychnidos1
Издавач
Вера Битракова–Грозданова, Фанула Папазоглу, Милена Милин
Врста споменика
база за статуу
Материјал
кречњак
Место налаза
Плаошник (Имарет), Охрид
Виђено у
Порекло
Лихнид
Димензије
вис. 83 цм, шир. 74 цм, дуб. 55 цм
Установа и инвентарски број
Карактеристике писма
Растојање између редова је 0,2 цм.
Висина слова
вис. 3.5 цм
Распоред натписа
Доњи део постоља је одломљен, тачније доњи киматион.
Димензије натписног поља
вис. 60 цм, шир. 57 цм
Декорација
Натпис
Категорија натписа
Почасни натпис за приватна лица – у прози
Датовање
III в. н. е.
Критеријуми за датовање
облик слова, номенклатура
Слике
copy_r_1 copy_r_2
Текст

Рrose grc
ἀγαθῇ τύχῃ·
Δασσαρήτιοι Αὐρήλιον Κρά-
τητα Πτολεμαίου τὸν ἐν-
δοξότατον ἐπὶ παιδείᾳ ((hedera))
5 σχολαστικόν, πολείτην ἑ-
αυτῶν, οὗ καὶ Ἀθηναῖοι
ἀνδριάντα ἀνεστάκασιν
ἐν ἀκροπόλει ἐν τῷ Ἀσ ((hedera))-
κληπείῳ, πάσης ἀρετῆς ((hedera))
10 ἕνεκεν. ((hedera))

ΑΓΑΘΗΤΥΧΗ·
ΔΑΣΣΑΡΗΤΙΟΙΑΥΡΗΛΙΟΝΚΡΑ
ΤΗΤΑΠΤΟΛΕΜΑΙΟΥΤΟΝΕΝ
ΔΟΞΟΤΑΤΟΝΕΠΙΠΑΙΔΕΙΑ
5ΣΧΟΛΑΣΤΙΚΟΝΠΟΛΕΙΤΗΝΕ
ΑΥΤΩΝΟΥΚΑΙΑΘΗΝΑΙΟΙ
ΑΝΔΡΙΑΝΤΑΑΝΕΣΤΑΚΑΣΙΝ
ΕΝΑΚΡΟΠΟΛΕΙΕΝΤΩΑΣ
ΚΛΗΠΕΙΩΠΑΣΗΣΑΡΕΤΗΣ
10ΕΝΕΚΕΝ
Текст
На срећу! Дасарећани (одају почаст) свом суграђанину Аурелију Кратету, Птоломејевом сину, најугледнијем по образовању, учењаку коме су и Атињани због свих његових врлина подигли статуу у Асклепијевом храму на Акропољу.
ἀγαθῇ τύχῃ· Δασσαρήτιοι Αὐρήλιον Κρά τητα Πτολεμαίου τὸν ἐν δοξότατον ἐπὶ παιδείᾳ σχολαστικόν, πολείτην ἑ αυτῶν, οὗ καὶ Ἀθηναῖοι ἀνδριάντα ἀνεστάκασιν ἐν ἀκροπόλει ἐν τῷ Ἀσ κληπείῳ, πάσης ἀρετῆς ἕνεκεν.

tag: ab
⤦ n: 1

tag: lb
ἀγαθῇ

lemma: ἀγαθός
tag: w
τύχῃ

lemma: τύχη
tag: w
·

tag: #text
⤦ n: 2

tag: lb
Δασσαρήτιοι

type: ethnic
tag: placeName
Αὐρήλιον Κρά τητα Πτολεμαίου

nymRef: Αὐρήλιος Κράτης Πτολεμαίου
type: attested
tag: persName
Αὐρήλιον

nymRef: Αὐρήλιος
tag: name
Κρά τητα

nymRef: Κράτης
tag: name
Κρά

tag: #text
⤦ n: 3

break: no
tag: lb
τητα

tag: #text
Πτολεμαίου

nymRef: Πτολεμαῖος
tag: name
τὸν

tag: w
ἐν δοξότατον

lemma: ἔνδοξος
tag: w
ἐν

tag: #text
⤦ n: 4

break: no
tag: lb
δοξότατον

tag: #text
ἐπὶ

tag: w
παιδείᾳ

lemma: παιδεία
tag: w

type: hedera
tag: g
⤦ n: 5

tag: lb
σχολαστικόν

lemma: σχολαστικός
tag: w
,

tag: #text
πολείτην

lemma: πολίτης
tag: w
ἑ αυτῶν

lemma: ἑαυτοῦ
tag: w

tag: #text
⤦ n: 6

break: no
tag: lb
αυτῶν

tag: #text
,

tag: #text
οὗ

lemma: ὅς
tag: w
καὶ

tag: w
Ἀθηναῖοι

type: ethnic
tag: placeName
⤦ n: 7

tag: lb
ἀνδριάντα

lemma: ἀνδριάς
tag: w
ἀνεστάκασιν

lemma: ἀνίστημι
tag: w
⤦ n: 8

tag: lb
ἐν

tag: #text
ἀκροπόλει

tag: placeName
ἐν

tag: w
τῷ

tag: w
Ἀσ κληπείῳ

tag: placeName
Ἀσ

tag: #text

type: hedera
tag: g
⤦ n: 9

break: no
tag: lb
κληπείῳ

tag: #text
,

tag: #text
πάσης

lemma: πᾶς
tag: w
ἀρετῆς

lemma: ἀρετή
tag: w

type: hedera
tag: g
⤦ n: 10

tag: lb
ἕνεκεν

lemma: ἕνεκα
tag: w
.

tag: #text

type: hedera
tag: g
Критички апарат
Слова у лигатури:

5 ) ΗΝ;

6 ) ΗΝ;

7 ) ΝΕ;

9 ) ΗΣ, ΤΗΣ;

Читања:

9 ) κλη‹ι›πείω‹ι› Bitrakova–Grozdanova.

Коментар

Поново је употребљен у темељима Поликонхалне цркве 1960-их. Аурелије Кратет, син Птолемеја, има мешовиту ономастичку формулу. Његово име Аурелије указује да је стекао римско грађанско право путем Constitutio Antoniniana, што би датирало овај натпис после 212. године нове ере. Поред римске ономастичке формуле, задржао је и име свог оца (као део македонске ономастичке формуле). За своје заслуге је добио почаст и од Атињана, како је наведено у натпису. Међутим, у његовом родном граду Лихниду, поред овог натписа, у Античком позоришту је 2000. године откривена још једна база статуе са готово идентичним текстом, коју су подигли Лихниђани (Битракова Грозданова В., Lychnidos et Dassaretie, Скопље, 2017, стр. 421–447). Ови натписи, заједно са емисијама новца Дасарећана и Лихниђана, указују на то да су Дасарећани били организовани као јединствена административна заједница, са Лихнидом као центром ‒ аутономни град-држава (πόλις). Оваква организација мањих насеља или села у једну заједницу (κοινόν, ἔθνος) око неког централног урбаног језгра, посведочена је у неколико горњомакедонских региона у римско доба – код Линкестâ, Орестâ и Елимиотâ. То су територије које извори описују као „слободне“, а чије постојање потврђују и натписи. Слична ситуација запажа се и у односу између Дериопа и града Стибере.

Библиографија

Битракова-Грозданова Вера, Три епиграфски прилози од Охрид, Жива антика 20, 1970, стр. 160-161, бр. 1.

Inscriptiones Graecae X 2, 2, 371, T. LIII