База за статуа на Аврелиј Кратет, син на Птолемај од Лихнид

Споменик IDLychnidos1
Уредник
Вера Битракова–Грозданова, Фанула Папазоглу, Милена Милин
Тип на споменик
база за статуа
Материјал
варовник
Место на наоѓање
Плаошник (Имарет), Охрид
Виден во
Потекло
Лихнид
Димензии
вис. 83 см, шир. 74 см, деб. 55 см
Опис на пишувањето
Растојание меѓу редовите 0.2 cm.
Димензии на буквите
вис. 3.5 см
Опис на споменикот
Откршен е долниот дел од базата, односно долниот киматион.
Натписно поле
вис. 60 см, шир. 57 см
Декорација
Аудио
Натпис
Тип на натпис
Почесен натпис за приватни лица - во проза
Датирање
III в. н. е.
Критериуми за датирање
форма на буквите, номенклатура
Слики
copy_r_1 copy_r_2
Текст

Рrose grc
ἀγαθῇ τύχῃ·
Δασσαρήτιοι Αὐρήλιον Κρά-
τητα Πτολεμαίου τὸν ἐν-
δοξότατον ἐπὶ παιδείᾳ ((hedera))
5 σχολαστικόν, πολείτην ἑ-
αυτῶν, οὗ καὶ Ἀθηναῖοι
ἀνδριάντα ἀνεστάκασιν
ἐν ἀκροπόλει ἐν τῷ Ἀσ ((hedera))-
κληπείῳ, πάσης ἀρετῆς ((hedera))
10 ἕνεκεν. ((hedera))

ΑΓΑΘΗΤΥΧΗ·
ΔΑΣΣΑΡΗΤΙΟΙΑΥΡΗΛΙΟΝΚΡΑ
ΤΗΤΑΠΤΟΛΕΜΑΙΟΥΤΟΝΕΝ
ΔΟΞΟΤΑΤΟΝΕΠΙΠΑΙΔΕΙΑ
5ΣΧΟΛΑΣΤΙΚΟΝΠΟΛΕΙΤΗΝΕ
ΑΥΤΩΝΟΥΚΑΙΑΘΗΝΑΙΟΙ
ΑΝΔΡΙΑΝΤΑΑΝΕΣΤΑΚΑΣΙΝ
ΕΝΑΚΡΟΠΟΛΕΙΕΝΤΩΑΣ
ΚΛΗΠΕΙΩΠΑΣΗΣΑΡΕΤΗΣ
10ΕΝΕΚΕΝ
Текст
Со добра среќа, Дасаретите (му оддават почест) на Аврелиј Кратет, син на Птолемај, како најдостоен за почест заради неговото образование, учен граѓанин меѓу нив, кому и Атењаните исто така му подигнале статуа во Асклепејонот на Акропол, заради сите доблести.
ἀγαθῇ τύχῃ· Δασσαρήτιοι Αὐρήλιον Κρά τητα Πτολεμαίου τὸν ἐν δοξότατον ἐπὶ παιδείᾳ σχολαστικόν, πολείτην ἑ αυτῶν, οὗ καὶ Ἀθηναῖοι ἀνδριάντα ἀνεστάκασιν ἐν ἀκροπόλει ἐν τῷ Ἀσ κληπείῳ, πάσης ἀρετῆς ἕνεκεν.

tag: ab
⤦ n: 1

tag: lb
ἀγαθῇ

lemma: ἀγαθός
tag: w
τύχῃ

lemma: τύχη
tag: w
·

tag: #text
⤦ n: 2

tag: lb
Δασσαρήτιοι

type: ethnic
tag: placeName
Αὐρήλιον Κρά τητα Πτολεμαίου

nymRef: Αὐρήλιος Κράτης Πτολεμαίου
type: attested
tag: persName
Αὐρήλιον

nymRef: Αὐρήλιος
tag: name
Κρά τητα

nymRef: Κράτης
tag: name
Κρά

tag: #text
⤦ n: 3

break: no
tag: lb
τητα

tag: #text
Πτολεμαίου

nymRef: Πτολεμαῖος
tag: name
τὸν

tag: w
ἐν δοξότατον

lemma: ἔνδοξος
tag: w
ἐν

tag: #text
⤦ n: 4

break: no
tag: lb
δοξότατον

tag: #text
ἐπὶ

tag: w
παιδείᾳ

lemma: παιδεία
tag: w

type: hedera
tag: g
⤦ n: 5

tag: lb
σχολαστικόν

lemma: σχολαστικός
tag: w
,

tag: #text
πολείτην

lemma: πολίτης
tag: w
ἑ αυτῶν

lemma: ἑαυτοῦ
tag: w

tag: #text
⤦ n: 6

break: no
tag: lb
αυτῶν

tag: #text
,

tag: #text
οὗ

lemma: ὅς
tag: w
καὶ

tag: w
Ἀθηναῖοι

type: ethnic
tag: placeName
⤦ n: 7

tag: lb
ἀνδριάντα

lemma: ἀνδριάς
tag: w
ἀνεστάκασιν

lemma: ἀνίστημι
tag: w
⤦ n: 8

tag: lb
ἐν

tag: #text
ἀκροπόλει

tag: placeName
ἐν

tag: w
τῷ

tag: w
Ἀσ κληπείῳ

tag: placeName
Ἀσ

tag: #text

type: hedera
tag: g
⤦ n: 9

break: no
tag: lb
κληπείῳ

tag: #text
,

tag: #text
πάσης

lemma: πᾶς
tag: w
ἀρετῆς

lemma: ἀρετή
tag: w

type: hedera
tag: g
⤦ n: 10

tag: lb
ἕνεκεν

lemma: ἕνεκα
tag: w
.

tag: #text

type: hedera
tag: g
Критички апарат
Букви во лигатура:

5 ) ΗΝ;

6 ) ΗΝ;

7 ) ΝΕ;

9 ) ΗΣ, ΤΗΣ;

Читања:

9 ) κλη‹ι›πείω‹ι› Bitrakova–Grozdanova.

Коментар

Бил преупотребен во темелите на Поликонхалната црква во 60-тите години на XX век. Аврелиј Кратес, син на Птолемај, има мешана ономастичка формула. Неговиот nomen Аврелиј укажува дека римско граѓанско право стекнал со Constitutio Antoniniana, што нашиов натпис би го датирало по 212 г. Покрај римската ономастичка формула, во своето име го задржал името на татка си (како дел од македонската ономастичка формула). За неговите квалитети добил почест од Атињаните, како што пишува на натписот, но во неговиот роден град Лихнид, покрај овој натпис, во античкиот театар во 2000 г. е пронајдена уште една база за негова статуа со речиси идентичен текст, подигната од Лихниѓаните (Битракова Грозданова В., Лихнид и Дасаретија, Скопје, 2017, Bitrakova Grozdanova V., Lychnidos et Dassaretie, Skopje, 2017, 421-447). Овие натписи, како и емисиите на монети на Дасаретите и Лихниѓаните укажуваат на тоа дека Дасаретите биле организирани како една административна заедница, а Лихнид бил нејзин центар како автономна градска општина (πόλις). Ваквиот начин на организирање во една заедница (κοινόν, ἔθνος) на помали населби или села кои гравитираат околу една централна градска населба е позната во неколку горномакедонски области во римско време – кај Линкестите, Орестите и кај Елимиотите, кои биле дел од териториите кои во историските извори се нарекуваат слободни, а се потврдени преку натписи. Сличен е случајот и со односот на Дериоп и на градот Стибера.

Библиографија

Битракова-Грозданова Вера, Три епиграфски прилози од Охрид, Жива антика 20, 1970, стр. 160-161, бр. 1.

Inscriptiones Graecae X 2, 2, 371, T. LIII