Надгробна песна за момчето Улпиј Јовин од Виминациј

Споменик InscSerbia4
Уредник
Мирослава Мирковиќ, Војин Недељкович
Тип на споменик
стела
Материјал
варовник
Место на наоѓање
Костолац
Виден во
Се чувала во гимназијата во Пожаревац, подоцна е изгубена
Потекло
Виминациј
Димензии
Институција и инвентарен број
-
No -
Опис на пишувањето
Димензии на буквите
вис. см
Опис на споменикот
Натписно поле
вис. см, шир. см
Декорација
Погребна сцена со мало легло (lectulus) на кое е седнато дете со птица на раката; во надворешните триаголни полиња листови од акант.
Аудио
Натпис
Тип на натпис
надгробен натпис - во стих
Датирање
II в.
Критериуми за датирање
ономастика
Слики
copy_r_1 copy_r_2
Текст

Рrose la
Parvolus
hic situs est
Ulp(ius) Iovinus
nomine qui vi-
5xit ann(is) V m(ensibus) VI
d(iebus) XXIII hic solus
pater hunc hu-
mav[i]t parvolum
cuius de[s]iderio
10lumen intentus
dolet Ulp(ius) Vale-
rianus b(ene)f(iciarius) leg(ati) pa-
ter a quo sibi sperab(at)

PARVOLVS
HICSITVSEST
VLPIOVINVS
NOMINEQVIVI
5XITANNVMVI
DXXIIIHICSOLVS
PATERHVNCHV
MAV[.].PARVOLVM
C..VSDE[.]IDER..
10LVMENINTENTVS
DOLETVLPVALE
RIANVSBFLEGPA
TERAQVOSIBISPERAB
Текст
Тука е положено момченце по име Улпиј Јовин. Живееше пет години, шест месеци и 23 дена. Таткото, кој остана сам, го погреба тука своето момченце, по кое копнее и страда, гледајќи го белиот свет. Таткото Улпиј Валеријан, бенефициариј на легатот, (го направи споменикот за оној) од кој се надеваше самиот (да добие слични почести).
Parvolus hic situs est Ulpius Iovinus nomine qui vi xit annis V mensibus VI diebus XXIII hic solus pater hunc hu mavit parvolum cuius desiderio lumen intentus dolet Ulpius Vale rianus beneficiarius legati pa ter a quo sibi sperabat

tag: ab
⤦ n: 1

tag: lb
Parvolus

lemma: parvolus
tag: w
⤦ n: 2

tag: lb
hic

lemma: hic
tag: w
situs

lemma: situs
tag: w
est

lemma: sum
tag: w
⤦ n: 3

tag: lb
Ulpius Iovinus

type: attested
nymRef: Ulpius Iovinus
tag: persName
Ulpius

nymRef: Ulpius
tag: name
Iovinus

nymRef: Iovinus
tag: name
⤦ n: 4

tag: lb
nomine

lemma: nomen
tag: w
qui

tag: w
vi xit

lemma: vivo
tag: w
vi

tag: #text
⤦ n: 5

break: no
tag: lb
xit

tag: #text
annis

lemma: annus
tag: w
V

value: 5
tag: num
mensibus

lemma: mensis
tag: w
VI

value: 6
tag: num
⤦ n: 6

tag: lb
diebus

lemma: dies
tag: w
XXIII

value: 23
tag: num
hic

lemma: hic
tag: w
solus

lemma: solus
tag: w
⤦ n: 7

tag: lb
pater

lemma: pater
tag: w
hunc

lemma: hic
tag: w
hu mavit

lemma: humo
tag: w
hu

tag: #text
⤦ n: 8

break: no
tag: lb
mav

tag: #text
i

reason: lost
tag: supplied
t

tag: unclear
parvolum

lemma: parvolus
tag: w
⤦ n: 9

tag: lb
cuius

tag: w
c

tag: #text
u

tag: unclear
i

tag: unclear
us

tag: #text
desiderio

lemma: desiderium
tag: w
de

tag: #text
s

reason: lost
tag: supplied
ider

tag: #text
i

tag: unclear
o

tag: unclear
⤦ n: 10

tag: lb
lumen

lemma: lumen
tag: w
intentus

lemma: intendo
tag: w
⤦ n: 11

tag: lb
dolet

lemma: doleo
tag: w
Ulpius Vale rianus

type: official
nymRef: Ulpius Valerianus
tag: persName
Ulpius

nymRef: Ulpius
tag: name
Vale rianus

nymRef: Valerianus
tag: name
Vale

tag: #text
⤦ n: 12

break: no
tag: lb
rianus

tag: #text
beneficiarius

lemma: beneficiarius
tag: w
legati

lemma: legatus
tag: w
pa ter

tag: w
pa

tag: #text
⤦ n: 13

break: no
tag: lb
ter

tag: #text
a

tag: w
quo

tag: w
sibi

tag: w
sperabat

lemma: spero
tag: w
Критички апарат
Букви во лигатура:

1 )

Читања:

1 )

Коментар

Во овој епитаф, на местата каде што се стреми кон возвишеност на мислата и стилот, се појавуваат по некој дактил и јамб; изразот така добива поетска димензија, а метриката се јавува како нуспојава на ова. Епиграфите од овој тип се нарекуваат „commatica“. Алитерацијата, како средство за нагласување, му е својствена на латинскиот уште од времето на Плаут. Соодветен пример за тоа се наоѓа овде: hic .. hunc humauit paruolum. „овде таткото, останат сам, го погреба овој малечок“. Следната реченица, cuius .. dolet, е малку несмасна. Се чини дека значи: „(таткото), обземен од жал по него, боледува од (глетката врз) дневната светлина“. По името, титулата и релацијата на донаторот (Vlpius .. pater), завршната реченица е навистина прегнантна: a quo sibi sperabat — „од когошто се надевал тој самиот(дека ќе ги прими погребните почести)“. Оваа идеја („подобро јас да бев на негово место“) е честа на епитафите.[Војин Недељковиќ]

Библиографија

A. von Premerstein, N. Vulić, Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Institutes in Wien 3, 1900, Beiblatt 118–119, no. 11 (drawing)

A. von Premerstein, N. Vulić, Spomenik 38, 1900, 21 no. 11 (drawing)

Corpus Inscriptionum Latinarum 03, 14529

Inscriptions de la Mésie supérieure 2, 113

Vojin Nedeljković, Živa Antika 43, 1993, 145-150

HD035808

Ресурси
Тековна верзија: 1 / 23.12.2025