404 Няма такава страница

PROMETHEVS

Promoting Universal Values through Digital Epigraphy and Cultural Heritage

Добродошли у дигиталну збирку натписа и прича PROMETHEUS Истражите наш избор античких грчких и латинских епиграфских споменика из Републике Северне Македоније, Републике Србије и Републике Бугарске како бисте сазнали како су људи живели током римског царског периода. Откријте како су волели и туговали, чега су се бојали и чему су тежили, у шта су веровали и чему су се надали. Дигитална збирка натписа и прича PROMETHEUS је резултат пројекта PROMETHEUS — Унапређивање универзалних вредности кроз дигиталну епиграфију и културно наслеђе, суфинансираног из програма Европске уније „Креативна Европа“ (област „Култура“), Министарства културе и туризма Републике Северне Македоније, Министарства културе Републике Бугарске, Министарства културе и информисања Републике Србије и партнера на пројекту. Да бисте прегледали натписе и приче по посебним критеријумима, користите меније Филтери и Индекси. За додатне информације о натписима, њиховом садржају и доступним изворима о епиграфији, класичним студијама, наставним материјалима и дигиталним алатима, погледајте наш Приручник.

Prometheus

О пројекту

PROMETHEUS — Промоција универзалних вредности кроз дигиталну епиграфику и културно наслеђе је пројекат малог обима за сарадњу, суфинансиран од стране Програма Креативна Европа Европске уније, у оквиру културног сегмента. Пројекат је такође суфинансиран од стране Министарства културе и туризма Републике Северне Македоније, Министарства културе и информисања Републике Србије, Министарства културе Републике Бугарске и партнера на пројекту. Трајање пројекта је две године (2024–2025).Конзорцијум пројекта чини пет институција из три земље: Северне Македоније, Бугарске и Србије. Координатор пројекта је Археолошки музеј Републике Северне Македоније у Скопљу, а остали партнери су: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, Универзитет „Свети Климент Охридски“ у Софији и Универзитет „Свети Кирил и Методиј“ у Скопљу. Активности пројекта подељене су у пет радних пакета (Work Packages): 1) Управљање пројектом, администрација и координација; 2) Јачање капацитета; 3) Умрежавање и размена знања; 4) Дигитализација епиграфских споменика; 5) Комуникација и дисеминација.

Епиграфски споменици представљају важан део културне баштине и непроцењив извор информација о прошлости. Они сведоче о свим аспектима цивилизације и пружају драгоцене увиде у свакодневни живот, друштвене структуре, политику и културу. Натписи, више него било који други писани историјски извор, представљају својеврсне личне архиве. Они осликавају љубав, губитак, тугу, наду, веру, благостање, част, понос, поштовање, успех, моћ и ауторитет, слободу, мир и рат. Стога су од непроцењиве важности за препознавање и промовисање универзалних вредности. Земље Југоисточне Европе и Балкана обилују богатим епиграфским наслеђем из грчког и римског периода које осликава живот, културу и историју локалних заједница и њихову интеракцију са грчком и римском цивилизацијом. Ти натписи на себи својствен начин говоре о инклузији и разноликости, те су драгоцени за разумевање ових питања у контексту универзалних вредности. Тренутни рат у Украјини и његове последице по Европу и остатак света још једном наглашавају да је неговање људскости дужност свих генерација. Епиграфско наслеђе има потенцијала да подучи публику, посебно млађе генерације, о важности ове дужности.

У протеклим деценијама, епиграфика је значајно напредовала као дигитална научна дисциплина што је резултирало стварањем разних дигиталних корпуса натписа у складу са највишим научним стандардима. Покренуте су и различите иницијативе које промовишу коришћење дигиталне технологије ради приближавања садржаја епиграфских споменика широј публици и унапређења учења грчког и латинског језика, као и историје и културе. Међутим, постојећи дигитални модели за представљање музејских колекција и археолошких локалитета још увек нису у потпуности искористили писани садржај натписа како би активно укључили публику. Дигитално објављивање натписа у земљама Југоисточне Европе и Балкана још увек није довољно развијено, а музејима генерално недостају стратегије за привлачење публике и њено укључивање у перцепцију и доживљај културног наслеђа засноване на употреби дигиталне епиграфике. Транснационална сарадња између културних институција ових земаља треба да се додатно унапреди.

Циљ сарадње између Археолошког музеја Републике Северне Македоније, Универзитета "Св. Климент Охридски" (Факултет класичне и модерне филологије) у Софији (Република Бугарска), Балканолошког института САНУ у Београду (Република Србија), Филозофског факултета Универзитета у Београду (Република Србија) и Филозофског факултета Универзитета "Св. Кирил и Методиј" у Скопљу (Република Северна Македонија) јесте да се споје постојеће успешне праксе дигиталног издавања натписа, као и коришћење епиграфике у образовне сврхе, како би се осмислили и развили ресурси и модели за активно укључивање разнолике публике и презентовање епиграфског наслеђа засноване на промовисању универзалних вредности.

Овој проект ќе ја зајакне транснационалната креација и циркулација и ќе ја подобри способноста на културните институции да иновираат и да напредуваат. Неговите активности првенствено се фокусирани на зголемување на пристапот и учеството во културата на различни категории публика, како и на ангажирање и проширување на публиката, и физички и дигитално. Тие, исто така, се фокусирани на градењето на капацитети, обука, професионален развој и дигитизација.

Да би се остварили ови циљеви, сарадња између партнерских земаља Југоисточне Европе и Балкана, као и других европских земаља, фокусираће се на креирање дигиталне колекције античких грчких и латинских епиграфских споменика са територија Републике Северне Македоније, Републике Србије и Републике Бугарске, уз пратеће дигиталне ресурсе за њихово коришћење како од стране стручне тако и од стране лаичке публике. Ова сарадња ће омогућити слободну размену искустава, добрих пракси и знања у области дигиталне епиграфике и представљања и ширења епиграфског наслеђа међу институцијама које су укључене у различите аспекте бриге и управљања културном баштином. Изградиће капацитете музеја, археолошких локалитета и образовних установа за дигитализацију и документовање епиграфских споменика и развој и састављање сопствених дигиталних корпуса натписа. Али, што је важније, истражиће могућности примене постојећих модела и развоја нових за кодирање и дигитално објављивање натписа који ће привући ширу публику и омогућити јој да препозна универзалне вредности као мост између прошлости, садашњости и будућности, а уз то и као везу која спаја људе без обзира на пол, расу, религију, језик или националност. Такође ће унапредити капацитете ових институција да представе локалне епиграфске споменике и културно наслеђе класичне антике тако да сви могу да га препознају као део заједничког европског културног простора.

Напослетку, овај пројекат ће ојачати капацитете културних институција за ближу сарадњу са школама и факултетима, организујући догађаје и активности на којима ће ученици и студенти моћи да примене своје дигиталне вештине, увиде вредност културног наслеђа и истовремено уче грчки и латински језик, епиграфику, уче о прошлости, о грчким и римским коренима европске цивилизације и савременој култури. Развијаће и њихову способност анализе питања која се односе на разноликост, инклузију, родну равноправност и заштиту животне средине из дијахронијске и из перспективе универзалних људских вредности.

 

Резултати пројекта ће бити у дигиталном формату и отвореног приступа, доступни за бесплатно коришћење свим културним, образовним и научно-истраживачким институцијама и разноврсној публици из целог света.

 

Погледајте наш водич за кориснике овде:

 
 

See more

News

new

Published on by

nes

See more

PROMETHEUS Project Lecture Recording Now Available: Epigraphic Practice in Ancient Thrace by Nikolay Sharankov

Published on by

Exciting News!

We’re thrilled to kick off our hybrid lecture series on Greek and Roman epigraphy!  

These lectures are primarily tailored for students from the Universities of Belgrade, Sofia, and Skopje, but they’re open to anyone passionate about ancient history and inscriptions. 

Upcoming Lecture:

Epigraphic Practice in Ancient Thrace

By Dr. Nikolay Sharankov, Sofia University "St. Kliment Ohridski"

See more

Легенда о граду Победе

Погледај овај споменик, драги путниче, и упитај ко је човек који га је подигао; О, то беше Хермоген, који је туговао за мном и нашом кћерком, Теклом, коврџавом девојком коју је Судбина немилосрдно узела. Чиста беше, јер заиста никада није познала мужа; О, Боже, прими је такву, непорочну страстима и браком. Сада дозволи да ти кажем имена двоје других који овде почивају. То је мој храбри дечак, по имену Демостен, син Матроне — то сам ја, и живех у граду Победе. Као четврти у гробу, поред свога сина, положен беше отац и муж.

Learn story

Поврзани споменици

Надгробни натпис породице Матроне из Никопоља ад Нестум
Надгробни натпис породице Матроне из Никопоља ад Нестум
Уредници: Георги Михајлов,
Репозиторијум: Регионални историјски музеј - Благојевград,
Преглед: Δέρκεο σῆμα, φέριστε, καὶ εἴρεο τίς κάμε τοῦτο. Ἑρμογένης ποθέων...,
Тип: плоча,
Материјал: мермер,

Летње поподне у Августа Трајани

Летње поподне у Августа Трајани. Вруће је и нема много људи; само се неколико њих може уочити иза стубова стое где су се склонили од ужарених зрака јулског сунца. Тихо је чак и испред храма. Два дечака, не старија од шеснаест година, излазе из гимназије – управо су завршили наставу. Очигледно им се нимало не жури.

Learn story

Поврзани споменици

Почесни натпис за Марка Улпија Генијала из Старе Загоре
Почесни натпис за Марка Улпија Генијала из Старе Загоре
Уредници: Гаврил Кацаров, Георги Михаилов, Николај Шаранков,
Репозиторијум: Регионални историјски музеј - Стара Загора,
Преглед: Ἀγαθῆι τύχηι. κατὰ τὸ δόγμα τῆς σεμνο τάτης Λακεδαιμονίων πό...,
Тип: база за статуу,
Материјал: мермер,

Звездица из Каменова

Да ли постоји неко ко може остати равнодушан на овај тужни натпис? Пре 1800 година, рођаци мале девојчице подигли су олтар у њен спомен. Вероватно су често одлазили тамо да је се сете. Да оставе храну, вино и поклоне, као што ми данас чинимо на Дан задушница.

Learn story

Поврзани споменици

Надгробни натпис Секунде из села Каменова
Надгробни натпис Секунде из села Каменова
Уредници: Георги Михајлов,
Репозиторијум: Национални археолошки институт с музејем Бугарске академије наука,
Преглед: Ἀδμὴς παρθένος εἰμί, φίλῃ δ’ ἅμα μητρὶ τέθαμ μαι ∙...,
Тип: жртвеник,
Материјал: кречњак,

Глас Приме

Имати сестру коју је богиња Афродита претворила у звезду звучи као велика предност. Док се сви остали рођаци свађају око тога ко ће наследити воћњак, можете једноставно показати на небо и рећи: „Па, имам сестру међу звездама! Не треба ми ништа друго.“

Learn story

Поврзани споменици

Надгробни натпис Секунде из села Каменова
Надгробни натпис Секунде из села Каменова
Уредници: Георги Михајлов,
Репозиторијум: Национални археолошки институт с музејем Бугарске академије наука,
Преглед: Ἀδμὴς παρθένος εἰμί, φίλῃ δ’ ἅμα μητρὶ τέθαμ μαι ∙...,
Тип: жртвеник,
Материјал: кречњак,

Изливање туге у стихове.

Да ли знате шта је cento песма? Да ли сте икада прочитали или покушали да напишете? Латинска реч центо значи „закрпљено платно“, а исту идеју на старогрчком изражавала је реч κεντρων. Оба термина су коришћена и за описивање стихова састављених од делова песама других аутора.

Learn story

Поврзани споменици

Надгробни натпис за Евгенија из Суводола
Надгробни натпис за Евгенија из Суводола
Уредници: Франце Месеснел, Никола Вулић, Вернер Пеек, Ан-Мари Веријак, Јоаким Еберт, Николај Шаранков,
Репозиторијум: Археолошки музеј Републике Северне Македоније,
Преглед: κέκλυθι, τέκνον έμόν, καὶ ἀνά στεο σοῖσι γονεῦσιν· τίπτε λιπὼν...,
Тип: непознато,
Материјал: мермер,

Не е зададено